"Свима у Краљеву дом до октобра", рекао Марковић за Новости
ДАТУМ: 08.01.2011.У ОБНОВУ после земљотреса досад је уложено много материјала, новца и рада. Све се пажљиво евидентира, а наша је процена да ће укупан трошак бити од 2,5 до три милијарде динара - каже за „Новости“ Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу и координатор Владе за помоћ Краљеву. Он наводи да је обновљен велики број домова, а да је под кров стављено више од сто нових кућа. Марковић износи податак да је земљотрес погодио више од 50.000 људи и да је стигло више од 16.000 пријава штете на имовини. Најавили сте да би комплетан посао око санације штете од земљотреса могао да буде завршен до 1. октобра... - Да, и знам да то звучи веома амбициозно, имајући у виду ранија искуства када је држава санирала штету после елементарних непогода. Међутим, намерно смо дали тај рок, што је свега 11 месеци од земљотреса. Неопходно је да поставимо нови стандард у деловању државе у оваквим ситуацијама и уверен сам да ћемо успети. Наравно, овај рок се односи на грађане, односно на обнову њихових кућа, затим санацију зграда и на изградњу око 500 нових кућа. То значи да евентуално зидање нових стамбених блокова не улази у овај рок, јер је то немогуће. Шта би евентуално могло да поремети тај план? - Посао је веома компликован. У питању је велики број потпуно различитих ситуација, ту су и временске прилике, урбанистичка ограничења, тешко утврђивање чињенице да је у кући заиста било пребивалиште власника и одређеног броја чланова породичног домаћинства, а не да је у питању, рецимо, викендица или објекат за издавање. Али, кад смо саопштили овај рок, све смо то узели у обзир и засад нема већих изненађења. Хоће ли у буџету за ову годину бити довољно новца за обнову оштећених објеката? - За успех оваквог посла важна је методологија санирања штете која гарантује ефикасност, транспарентност и правичност. Важна је и тачна информација о расположивим средствима с једне стране и обиму штете с друге стране. За методологију сам сигуран да је исправна, а што се тиче средстава, немам информацију да би могло бити проблема. Поједини грађани су и даље у шаторима поред оштећених кућа, као да не верују да ће бити поправљене ако се превише удаље... - Многе од њих сам обилазио, убеђивао и возио их да им покажем смештај који смо обезбедили. Тај смештај, наравно, подразумева и исхрану. Више од 800 људи је смештено, а имамо капацитете и за све који су сада код пријатеља или на другом месту. Грађани, ипак, сами одлучују где ће се сместити. Мало је оних који спавају под шаторима. На крају, зар чињеница да је више од сто кућа под кровом није довољна да престане сумња. Шта је урађено да би се спречили евентуални покушаји злоупотребе, јер се сумње увек јаве чим почне да стиже помоћ? - Свестан сам да у овако великом послу, у којем на различите начине учествује хиљаде људи, може бити и злоупотреба. Зато сам тражио да се одмах формира комисија која ће примати све врсте приговора, жалби, пријава, а замолио сам заштитника грађана Сашу Јанковића да с посебном пажњом прати дешавања у Краљеву. Такође, захтевам пуну транспарентност рада градске управе, објављивање свих одлука и критеријума за помоћ и санацију на сајту и у медијима. На крају ће бити формирана посебна комисија од мојих најближих сарадника из министарства која ће разматрати евентуалне приговоре и жалбе. Очекујем и да надлежни државни органи покажу максималну ангажованост. Колико су се општинске и градске службе Краљева снашле у овој ванредној ситуацији? - Градоначелник и штаб за ванредне ситуације су заиста радили даноноћно. Није лако снаћи се у оваквој катастрофи, али је зато Влада и дала свог координатора. Верујем да ћемо заједно поставити нов стандард у санирању штете после елементарних непогода. МАЊАК РАЗУМЕВАЊА Јесте ли задовољни колико је новца вашем ресору ове године? - На разделу Министарства у буџету нема новца за враћање матичних књига црквама и верским заједницама, тако да је ово један од пројеката који ће можда имати проблем са финансирањем. Председник сам Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу, али у Министарству финансија нису имали разумевање да се повећају средства за привреду тих општина. Није реч само о педесетак милиона динара, колико смо тражили више, већ и о нелогичном распоређивању одобрених средстава. Новинар: Д. СТЕВАНОВИЋ