"Грађани морају знати за кога гласају", рекао министар Марковић за Данас

Србији је потребан пропорционалан, али изразито персонализован изборни систем, како би грађани знали за кога заправо гласају, а партије више не би могле да самовољом одлучују ко ће да седи у парламенту - истиче Милан Марковић, министар државне управе и локалне самоуправе и шеф Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу, у разговору за Данас о проблемима с реформом политичког система, која је међу кључним условима за улазак Србије у ЕУ. Да ли је могуће да се до средине 2011. промени изборни закон и укину бланко оставке, како би се испунио и тај услов за кандидатуру за чланство у ЕУ? - Тешко ми је да проценим да ли је могуће да се то питање реши у року који помињете. Ми смо, подсетићу, пре више од годину дана имали веома дугачку кампању промоције новог закона о локалним изборима, који је предвиђао укидање бланко оставки одборника. Када је Нацрт закона дошао пред Владу Србије, није прошао, упркос лепим речима и стручне јавности и политичких партија о његовом квалитету. Очигледно је проблем да партије пристану на промену политичког система. Жалосно је то што се о укидању бланко оставки говори као о некој наметнутој вољи Европске уније, уместо да то буде изворна воља наших политичких елита. Дакле, од воље политичких странака зависи када ће се реформа обавити. Па, ко има какву вољу? - Демократска странка је, и пре него што се ово појавило као услов ЕУ, подржала концепт Министарства државне управе и локалне самоуправе за реформу политичког система. Дакле, осим ДС, за коју одговорно тврдим да је стала иза овог концепта, ни за једну другу странку не знам какав јој је уистину став према реформи. Када кажете да Нацрт закона о локалним изборима "није прошао Владу", шта то значи? Ви на седници кажете шта је предлог... - ... и онда се констатује да нема пуне сагласности и да би га требало повући, односно да га не треба слати у парламент на усвајање. Ко је то рекао? - Прошло је више од годину дана, тако да ко је шта изговорио није суштински битно, али је очигледно да је ДС за сада усамљена у том захтеву. Знате, Србија ће променити политички систем, само је питање када. Мој је предлог био да то урадимо пре годину и по дана, пре него што нас неко са стране опомене да то није у складу са стандардима ЕУ, пре него што нас наш Уставни суд опомене да је овакво стање неуставно. Мислим да бисмо тада избегли неке штете. Јер, ми сада живимо са одлуком Уставног суда, који је донео решења о слободном мандату одборника, која морају да се примењују у деперсонализованом пропорционалном изборном систему, што само по себи ствара неке потешкоће у примени. Ми смо због тога још на пролеће 2009. припремили сет закона који би требало да промене наш политички систем, а сада ће се све то урадити, али под притиском што Уставног суда, што Европске комисије. Шта мислите о предлогу ЛДП да проевропске странке одмах и јавно поцепају бланко оставке посланика? - Ту се бежи од суштине. Није суштина у бланко оставкама. Проблем је квалитет, начин одабира представника у парламенту. Да ли представника бирају политичке странке или их, на предлог странака, бирају грађани. Хајде да ми видимо да ли су грађани Србије изабрали икога непосредно, сем председника Републике?! Наш кључни проблем је квалитет политике и питање одговорности, квалитет политичких елита. Тај квалитет је слаб, зато што нема никакве компетиције између кандидата, нити унутар самих странака, која би се заснивала на квалитету и угледу појединаца. Цео систем унутарпартијске хијерархије, базиране често на погрешним вредностима, преноси се на државни ниво тиме што странка суверено располаже гласовима грађана и у парламент постави кога она хоће. Тог посланика свакако нису изабрали грађани, имао он бланко оставку или не. Тек када изборни систем омогући да критеријум за напредовање буде квалитет појединца и однос грађана према њему, имаћемо суштинску реформу политичког система. Ово што сада говорите иде у прилог увођењу мешовитог изборног система на републичком нивоу? - Заправо је пропорционалан, али изразито персонализован, и био би и на локалном и на државном нивоу. Грађани гласају за појединца којем знају име и презиме. Политичке партије неће бити оштећене, јер ће добити онолико мандата колико су добиле гласова. Међутим, неће оне располагати тим мандатима, него по аутоматизму, њихови кандидати који су добили највише гласова од својих суграђана постају чланови парламента у својој општини, граду, или у републици. Ниједна странка више неће моћи да, уместо грађана, одлучује ко ће да представља грађане. Партије ће морати да се труде да проналазе најквалитетније могуће кандидате, јер ће грађани знати кога бирају. Сада имамо систем у којем су грађани сувереност пренели на партије, које су тиме посредно потчиниле себи државну власт, што је супротно одредбама Устава. То је ваш став, став Министарства на чијем сте челу и ДС? - Јесте. А подржао га је и председник Републике. Ко га није подржао?