Интервју министра Марковића Новостима

REFORMA političkih stranaka trenutno je iznad svih drugih reformi u društvu. Srbiji su potrebne stranke koje proizvode politički kvalitet i uspostavljaju sistem odgovornosti i pravih vrednosti. To je poručio za „Novosti“ Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je pripremio čitav paket propisa za temeljnu reformu političkog sistema. Kako vam izgledaju političke stranke? - Danas naše stranke podsećaju na komete, glava je vidljiva, jasno obasjana, ali rep, koji se proteže hiljadama kilometara, sadrži svega i svačega što se ne vidi. Šta se to ne vidi? - Vidimo lidere političkih stranaka, glasamo opredeljujući se za njih ili protiv njih, a uz njih se provlače ljudi za koje nikada ne bismo glasali da se pojave pred nama kao kandidati, svojim imenom i prezimenom. Kako dolazi do takvih anomalija? - Ovo je direktna posledica proporcionalnog depersonalizovanog izbornog sistema u kojem su i kandidati svesni da sve duguju političkoj stranci, da su samo njoj odgovorni i da građani nisu glasali za njih već za njihovu stranku. Stranke su, dakle, jače od institucija? - Suštinski, stranka se pojavljuje kao posrednik između građana i onih koji bi trebale da budu njihovi predstavnici u parlamentima. To sve daje strankama ogromnu i neprimerenu moć. Kao da nedostaje politički dogovor oko reforme kompletnog političkog sistema? - Siguran sam da nam je preko potrebna reforma političkog sistema. Potreban nam je novi, veći legitimitet političkih subjekata, institucija i procesa, a iznad svega potreban nam je novi kvalitet politike. Kako dostići taj kvalitet? - Ove ciljeve možemo postići samo stvaranjem drugačijeg zakonskog okvira u kojem deluju političke stranke. Da li je preregistracija stranaka popravila sliku političke scene? - Preregistracija je okončana. Od preko 650 političkih stanaka danas u registru imamo upisano 32 političke stranke i 40 političkih stranaka nacionalnih manjina. Taj posao je sada trajno završen. Sledeći ispit je za osam godina. Kakav je praktičan rezultat preregistracije partija? - Imamo potpuni red i jasnu sliku o tome šta je i ko su predstavnici političkih stranaka. Nema više sumnje da li iza neke stranke stoji određeni broj naših sugrađana. Nema fantomskih stranaka koje se pojavljuju samo radi avanturizma ili da bi obavile neki prljav politički posao. Svi registrovani su punopravni i ravnopravni politički subjekti koji su dokazali svoj legitimitet u teškoj proceduri registracije. Da li su validni svi potpisi koje su dostavile stranke? - Nažalost, morali su biti pokrenuti neki krivični postupci, što nikada ranije nije bio slučaj, zbog sumnji u validnost potpisa. Po starom zakonu mogli ste da prepišete spisak stanara svoje zgrade i tako osnujete političku stranku. Neki su pomislili da to može i sada. Krenule su posledice odluke Ustavnog suda da se ukinu blanko ostavke lokalnih odbornika. Vraćaju se mandati, pregrupišu se sastavi skupština... - Sigurno je da će nastati određeni problemi u primeni odluke Ustavnog suda. Međutim, značaj ove odluke za demokratiju u Srbiji je toliki da pitanje trenutnih posledica te odluke uopšte nije bitno. Da je prihvaćen naš predlog da Vlada utvrdi predlog zakona o izboru odbornika, ni ovih posledica ne bi bilo. Kako bi se to predupredilo? - Ustavni sud bi odložio odlučivanje imajući u vidu da taj predlog zakona, oko koga nije postignuta saglasnost, ne poznaje blanko ostavke. Dakle, ovaj mandat bi se završio kao i što je počeo, a u novi sistem bez blanko ostavki ušli bismo 2012. godine sa novim izbornim sistemom. U tom sistemu građani bi glasali za svoje predstavnike imenom i prezimenom i predstavnici građana bi bili oni koji dobiju najveće poverenje, a ne oni za koje to odluči neki lokalni stranački odbor po vrlo diskutabilnim kriterijumima. Koje poslove sa republičkog nivoa lokal traži da im se prenese? - I u prošloj Vladi sam poslao pismo svim ministrima da sagledaju mogućnosti za dalju decentralizaciju kroz prenošenje nadležnosti pre svega Beogradu kao najvećoj jedinici lokalne samouprave. Sada sam takvo pismo ponovio, jer imamo jasnu podelu jedinica lokalne samouprave na Beograd, gradove i opštine, pa je lakše sagledati mogućnosti za spuštanje ingerencija na niži nivo. Takođe, isto pismo sam poslao svim gradovima i opštinama. I kako su reagovali ministri i lokalne samouprave? - Prvi je reagovao ministar Slobodan Milosavljević i, po novom Zakonu o trgovini, poslovi tržišne inspekcije koji se odnose na prodaju van prodajnih objekata prelaze u nadležnost opština i gradova. U sadejstvu sa komunalnom policijom ovo će biti veoma korisno i efikasno. Stižu i drugi predlozi koje analiziramo. Kako gledate na najavljeni proces regionalizacije države? - Danas se previše priča o regionalizaciji, čini mi se u nedostatku odgovora na neka druga pitanja. Dakle, regionalizacija neće rešiti probleme Srbije, ona nije taj čar