Министар Марковић у интервјуу за Блиц о реформи политичког система

У владајућој коалицији нема довољно воље да се ослаби моћ политичких партија. Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу, у интервјуу за „Блиц” каже: „Веома ми је жао што нисмо успели да добијемо подршку за наставак реформе политичког система”. Судбина бланко оставки је одлука на коју ће се још чекати. Марковић истиче да пошто још нису прошли ни сви урађени предлози закона јер немају политичку сагласност у владајућој коалицији, потпуно је бесмислено улазити у израду закона који ће тражити још веће одрицање политичких партија. „Жао ми је што нисмо успели да добијемо подршку за наставак реформе политичког система“- Покренули смо иницијативу и предложили већ четири закона који имају исти циљ, а то је реформа нашег политичког система уз смањење моћи политичких партија. Међутим, два су на чекању већ више од годину дана. То су закон о локалним изборима и закон о државној изборној комисији. Имајући у виду да ни ова два закона још увек немају политичку сагласност у владајућој коалицији, потпуно је бесмислено улазити у израду закона који ће тражити још веће одрицање политичких партија. Прихватање ова два закона био би јасан сигнал да се крене даље. Како мислите да уведете већински систем за избор посланика када то не може да прође ни када је реч о локалним изборима? - Није реч о чистом већинском систему. Гласа се за човека у једној изборној јединици. Њега је кандидовала странка и он својим угледом и радом покушава да добије гласове људи у тој изборној јединици. То је као у већинском изборном систему. На крају дана саберу се сви гласови које су освојили кандидати сваке странке у својим изборним јединицама, па се на основу тога по Донтовом или Нимајеровом систему израчуна колико ће која странка имати одборника. Овај део је као по пропорционалном. Е сад је ту и главна разлика. Не одлучује странка коме ће доделити мандате, већ то ради изборна комисија по аутоматизму дајући мандате оним кандидатима те странке који су добили највећу подршку у својим изборним јединицама. Дакле, посао странке је да кандидује најбоље што има, и ту се њена улога завршава, а искључиво од воље грађана зависи ко ће их представљати у локалном парламенту. Тиме ћемо натерати странке да пораде на квалитету, јер ће им резултат зависити од сваког конкретног кандидата. Сама политика би на овај начин добила на квалитету и одговорности. Да ли је неко од колега министара, осим министра трговине, предложио које би надлежности могле да се спусте са републичког на локални и покрајински ниво? Који су предлози општина? - Још увек стижу одговори и ми их систематизујемо. Чекаћемо до краја јула, иако је већ прошло довољно времена. Што се тиче општина, оне су пре свега заинтересоване да Министарство финансија изађе са предлогом закона о јавној својини на основу кога би могле да постану титулари права својине. И ја мислим да је то у овом моменту најважније. Наравно, општине су заинтересоване и за друге надлежности, пре свега инспекцијске, али и за оснивачка права о одређеним областима. Шта се мења у Закону о избору председника републике? - Сматрам да бисмо морали да елиминишемо кандидате који некако скупе потписе за кандидатуру па им држава да новац за кампању, бесплатне минуте на Јавном сервису, плати контролоре у земљи, али и оне од Аустралије до Америке, а та места они потом могу да уз накнаду уступе другим странкама или људима. И након тога они добију мање гласова него што им је требало за кандидатуру. То значи да ће држава финансирати свакоме кампању, али ако се испостави да иза тога стоји мање људи од броја потписа за кандидатуру, онда нека део трошкова сноси и сам кандидат. Сутра су две године рада Владе. Шта у раду министарства издвајате као успех? - Неукусно је да ја оцењујем сопствени рад. Могу само да кажем да ми је веома жао што нисмо успели да добијемо подршку за наставак реформе политичког система. С друге, задовољство ми причињава то што смо трајно решили питање регистра политичких странака, законски смо уредили деловање НВО у Србији и успешно решили питање њихове пререгистрације. Појачали смо улогу заштитника грађана и посебно повереника за информације од јавног значаја, урадили закон о комуналној полицији, као и закон о јединственом бирачком списку, који ће заживети пре следећих избора. Наравно, посебно бих истакао Закон о матичним књигама и чињеницу да ће захваљујући раду на његовој примени наши грађани у будућности заборавити шта значи ићи од шалтера до шалтера и прикупљати разноразна документа која држава већ поседује. Сматрам и да је рад Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу, на чијем се челу налазим, такође дао одговарајуће резултате. (новинар: Ж.Јевтић)