Марковић за Новости о ситуацији на југу Србије и реформи политичког система

НЕ искључујемо нове инциденте на југу Србије после прошлонедељног напада на припадника полиције у Бујановцу. Али, то неће зауставити процесе који су у току - интеграцију Албанаца у републичке, и Срба и Рома у локалне институције, успостављање поверења, решавање проблема у образовању, правосуђу, економији... Ово у интервјуу, за ”Новости”, поручује Милан Марковић, министар државне управе и локалне самоуправе, и шеф координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу. Очекујете ли кулминацију инцидената како се буде приближавао рок да МСП донесе одлуку о Косову? - Ситуација је веома компликована и сигурно је да постоји одређена веза између дешавања у Прешеву и Бујановцу и политике у Приштини. Уосталом, албански лидери из ових општина редовно посећују Приштину, а поједине партије блиско сарађују са албанским странкама на КиМ. Да ли су државни органи спремни за адекватну реакцију у случају преливања нестабилности са севера Косова на југ Србије? - Наше снаге безбедности спремне су да заштите све грађане и њихову имовину. Како гледате на учестале предлоге Албанаца са југа да се Бујановац и Прешево припоје КиМ, у замену за север Косова? - Не можемо мењати наше за наше. Јесу ли захтеви Албанаца да буду више заступљени у републичким органима, полицији и царини још ”на столу”? - Јесу, али је велика препрека то што многи не говоре српски, што је велики проблем нашег образовног система. Ипак, направљени су помаци, на пример, начелник прешевске полиције је Албанац, као и велики број запослених. Слична ситуација је и у Бујановцу. Паралелно са интеграцијом Албанаца у републичке институције, мора да се одвија и процес уласка Срба у локалну власт, коју у Прешеву и Бујановцу држе Албанци. С обзиром на то да су вам замерали да је Закон о политичким странкама исувише ригорозан, да ли сте изненађени бројем партија које су ”преживеле” пререгистрацију? - До сада је у регистар уписано 49 партија, а око 30 је у процедури провере потписа. Не видим шта је ригорозно у обавези да за своју политичку идеју обезбедите 0,2 одсто бирача у Србији, колико износи 10.000 потписа. Скоро половина уписаних странака је из редова мањина... - Сви су ме критиковали зато што смо праг за мањинске партије са 500 потписа, колико је првобитно предлагано, подигли на 1.000, а сада замерају да постоји велики број мањинских партија. Почели смо да уређујемо нашу политичку сцену. Од 600 странака, у регистру ће остати око 70, а после следеће регистрације, кроз осам година, биће их знатно мање. Које још законе треба усвојити да би се заокружила реформа политичког система? - Нажалост, ми смо још на почетку те реформе. Усвојена су само два, од седам закона - о политичким странкама и јединственом бирачком списку. Очекујем да ћемо до краја мандата ове владе имати јединствени бирачки списак, без обзира на то што из НИП-а ове године нисмо добили ни динар за овај пројекат, као ни за успостављање регистра грађана, односно матичних књига. Како објашњавате то што вас је НИП заобишао? Министарки Калановић су већ замерили да су предност имали ресори које воде кадрови из Г 17 плус? - Надам се да разлог није страначка припадност. Речено нам је да је ове године приоритет улагање у физичку, а не у електронску инфраструктуру. И Закон о државној изборној комисији је ”на чекању”, иако је одавно готов, зашто? - Не постоји политичка сагласност за његово изгласавање, као ни за Закон о избору одборника, који предвиђа другачији изборни систем и укидање бланко оставки. Поједине партије се противе тим решењима јер се боје куповине одборника? - Нека странка изабере поштеног човека за одборника па неће морати да се плаши да ће га неко купити. Мислим да је прави разлог противљења то што наше странке имају непримерено велику моћ и нерадо је се одричу. Залажете ли се за укидање бланко оставки и у Народној скупштини? - Да, јер оне не само да урушавају наш политички систем, већ су контрапродуктивне и за саме партије које бирају кадрове, не по квалитету, већ по послушности. Посланици су сада, пре свега, представници партија, јер их бирају оне, а не грађани. Може ли петиција опозиције за ванредне изборе да угрози владајућу коалицију? - Ова акција опозиције је легитимна, али избори се расписују када Влада изгуби већину у парламенту, а не постоји већина за састављање друге владе. У том погледу ова Влада је стабилна и верујем да ће имати четворогодишњи мандат. МАТИЧНИ ИЗВОДИ БЕЗ РОКА ОД 1. марта почиње примена Закона о матичним књигама, што сте означили као суштинску реформу државне управе... - Овај закон нас уводи у 21. век када је реч о државној управи. Од 1. марта изводи ће важити неограничено. Надам се да ће до краја године већина општина бити електронски повезана и да ће грађани моћи да подижу изводе у било којој од њих, а да ћемо до краја мандата ове Владе формирати регистар грађана. УБЕДИЛИ СМО АЛБАНЦЕ ДА ли је сусрет који сте председник Тадић и ви