Марковић о реформи политичког система у Србији за Тањуг

На политичкој сцени Србије, пререгистрацијом странака која почиње 23. јула, у наредних шест месеци биће јасно које су то партије иза којих стоје бирачи, изјавио је министар државне управе и локалне самоуправе Милан Марковић. Марковић је у интервјуу Танјугу рекао да ће уместо садашњих 650, на политичкој сцени Србије остати "барем десет пута мање политичких странака". Политичке странке ће бити у обавези да припреме одговарајућа документа, статут и програм, односно ураде измене које су предвиђене законом, као и да обезбеде 10.000 потписа. Партије које буду уписане у регистар политичких странака биће регистроване по новом закону и неће морати да скупљају потписе за изборе. Марковић је истакао је да је реформа политичког система у Србији могућа усвајањем и применом седам закона, међу којима су и закон о јединственом бирачком списку чији предлог је утврдила влада, закон о државној изборној комисији и закон о избору одборника који су завршени и налазе се у владиној процедури. У току је припрема измена Закона о избору народних посланика, Закона о избору председника Републике и Закона о финансирању политичких странака који је у надлежности Министарства финансија, рекао је Марковић и изразио наду да ће ти документи бити завршени до краја ове године. "Битан елемент реформе изборног система је бирачки списак, који би у наредне три године требало да буде претворен у јединствену електронску базу података, која ће грађанима омогућити да гласају тамо где се налазе, уместо да путују у место свог пребивалишта", нагласио је Марковић. Изборни процес, законима о избору одборника и избору народних посланика, биће промењен и захтеваће од политичких странака да се реформишу, а нови изборни систем биће већински, а странке ће именом и презименом предлагати своје кандидате. Предност оваквог система је успостављање директног односа бирача и кандидата, тако да ће у локалну скупштину улазити они који добију поверење грађана, оценио је министар. Према његовим речима, "ове промене ће натерати политичке странке да унутар себе промене систем вредности и да рангирају људе, не по лојалности, или по неком минулом раду, него по томе колики они углед уживају у јавности". Напоменувши да је један од услова објективног изборног процеса и деполитизација органа за спровођење избора, Марковић је подсетио да је садашња Републичка изборна комисија испостава политичких странака сходно њиховој снази у републичком парламенту и да упркос томе, што тамо седе стручни људи, понекад доноси и политичке одлуке. "Mорамо успоставити независтан и професионалан изборни орган - Државну изборну комисију, која би требало да има свега девет чланова и која неће бити подложна политичким утицајима већ ће радити објективно, непристрасно, професионално и искључиво по закону", рекао је Марковић. Марковић, који је и шеф Координационог тела Владе Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа истакао је да је то тело после више година бојкота од стране албанских политичара поново у пуном саставу, јер су у њему представници свих партија Албанаца са југа Србије. Према његовим речима, рад тог тела оптерећен је бројним проблемима, а на његов рад утичу међусобни односи албанских партија, али и дешавања на територији Косова и Метохије. "Пред Координационим телом је посао успостављања политичке стабилности, али "на жалост Албанци имају врло тврд став - не желе да приме Србе у локалне власти на начин на који би то Срби желели, а са друге стране постоји захтев да Албанци буду укључени у републичке органе који раде у тим општинама", рекао је Марковић. Према његовим речима, тај захтев је делимично легитиман, Координационо тело ради на остварењу тог захтева уз инсистирање да локална управа буде мултиетничка и да Срби учествују у локалној власти. Марковић је за септембар најавио отварање одељења Нишког универзитета у Медвеђи, у коме ће млади Срби и Албанци, како је рекао, "поново седети заједно у клупама и слушати истог професора, без обзира на то био он Србин или Албанац и учили из истих уџбенике, по програму Републике Србије". "За нас је најважнији рад са младима, јер је питање образовања питање будућности, а Координационо тело има за циљ проширење тог одељења и у Бујановцу", истакао је министар државне управе. Марковић је објаснио да су у тој општини школе одвојене на албанске и српске, да млади Срби одлазе на студије у Ниш, Крагујевац или Београд, а млади Албанци иду у Приштину и Тетово и Тирану, тако да међу заједницама нема комуникације. Отварањем овог одељења, како је рекао, млади људи биће стимулисани да своја знања стичу у својим општинама и да на крају образовања евентуално у њима остану и да раде. Формирали смо посебну групу за питање образовања - основног и средњошколског, рекао је Марковић и објаснио да је посебно компликовано и спорно питање уџбеника. "Уџбеници на албанском језику практично не постоје, користе се неки са Косова и Метохије, али то не одговара нашим потребама, ни циљу - да се успостави однос међусобног