Министар Марковић о сету изборних закона за Политику

Крај малих партија Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу Странка може да буде парламентарна само ако је прешла цензус сама или у коалицији са неком другом странком. Динкић и ја различито гледамо на многа питања, али се одлуке на влади доносе једногласно Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић очекује да закон о политичким странкама буде усвојен у парламенту до средине маја. До летње паузе у раду парламента треба да буде донесен и нови закон о локалним изборима, а након тога и закон о државној изборној комисији и закон о јединственом бирачком списку. „Закон о политичким странкама има пуну подршку парламента, будући да му се противи само једна политичка групација. Ми смо предложили 5.000 оверених потписа за оснивање партије, а посланичке групе су амандманима предложиле да то буде 10.000. Исто важи и за странке националних мањина. Ми смо предложили 500 потписа, а већина је тражила да буде хиљаду”, рекао је Марковић. Који су очекивани ефекти промене закона? Желимо да поједноставимо изборни процес и државу лишимо ненормалног оптерећења прикупљања потписа за сваке изборе, на шта се троше милијарде динара и огромно време. Они који у процесу пререгистрације или оснивања прикупљеним потписима покажу да су стваран политички субјект неће морати да прикупљају потписе за кандидате за изборе, имаће директну проходност. Наравно, и они који нису регистроване странке могу да се појаве на изборима, али уз одговарајући број потписа. На које време ће морати да се обнављају потписи? Свака странка ће прво морати да се пререгиструје, а неко ће и основати странку. Уколико политичким радом не докаже да је легитимни представник одређеног броја грађана, односно уколико није ушла у парламент (републички или покрајински), странка ће морати поново да прикупља потписе на сваких осам година. Да ли ће то важити и за странке и за коалиције? Странка је легитимни представник одређеног броја грађана уколико уђе у парламент сама или у коалицији с неким другим странкама. Неће бити могуће да из буџета финансирамо целу странку као парламентарну, а један њен члан или лидер је у парламенту ушао као појединац, на листи неке друге странке. Неће, дакле, бити могуће да имамо више партија које се финансирају из буџета него што смо имали листа на изборима. Који су највећи недостаци изборног система у Србији? Највећи проблем, по мом мишљењу, јесте што је наша политика деперсонализована, што је вера људи у институције слаба. То важи и за републички и за локални парламент и за извршну власт. Једино је председник Републике изабран директно од грађана, што му даје неспорни легитимитет. Сва остала изабрана лица су прошла иза имена својих лидера и странака. Грађани често и не знају ко су људи на листама, гласови се дају партијама, а оне бирају ко ће бити представник грађана. Шта очекујете од новог закона о локалним изборима? Грађани ће тачно знати за кога гласају на свом бирачком месту, због чека ће странке морати помно да воде рачуна о томе кога кандидују. Локални парламенти ће бити битно промењени. За два изборна циклуса 60-70 одсто људи који сада седе у локалним парламентима више неће бити одборници. Терен за промене припремили смо ранијим изменама Закона о локалној самоуправи. По највишим европским стандардима, изместили смо решавање спорних ситуација у правосуђе, а не да то решава влада. У Републици је било 620 спорних мандата одборника, а 580 мандата суд је решио. Да је дошло до расцепа у СРС-у у време када је важио стари закон, не смем ни да помислим шта би било. Идеја о успостављању државне изборне комисије изазвала је контроверзе. Шта се, заправо, мења? О томе ће се вероватно расправљати на јесен. Комисија ће бити формирана као независно тело од девет чланова који би тај посао обављали професионално. Садашњи РИК је искључиво испостава партијских утицаја и одраз политичке снаге у парламенту. Желимо да направимо тело какво већ постоји у већини других земаља. Како ће се бирати чланови државне изборне комисије Наш предлог је да институције попут Врховног касационог суда, Универзитета и слично бирају комисију која ће парламенту предлагати чланове државне изборне комисије. Мења се, дакле, начин кандидовања, а коначну одлуку о саставу комисије даваће парламент. Да ли је Ваш предлог рационализација државне управе пропао? Министарство је направило предлог рационализације заснован на добровољној бази, што су у првом кругу прихватиле 63 општине. То је, међутим, пропало због ребаланса буџета. Сада ће Министарство финансија морати, преко смањења трансфера општинама, да натера локалне самоуправе да отпуштају по одредбама Закона о раду. Наш предлог је био рационалнији, јер би државу запослени који одлази добровољно коштао највише милион динара, а ако се то чини на основу Закона о раду, трошак може бити и 1,5 милиона. Наш предлог је подразумевао да радник који добровољно одлази не може у наредних пет