• Почетна
  • Вести
  • "Скривања иза страначких лидера више неће бити", изјавио Марковић за Блиц

Вести

"Скривања иза страначких лидера више неће бити", изјавио Марковић за Блиц

ДАТУМ: 09.03.2009.

Није фер да се сви који се баве политиком крију иза свог лидера. Ред је да се појаве именом и презименом пред грађанима који бирају па да они одлуче да ли заслужују поверење - каже за „Блиц“ Милан Марковић, министар за управу и локалну самоуправу, објашњавајући предлог Закона о избору одборника који би требало да промени политички систем на локалу. Нови изборни систем који подржава ово министарство предвиђа да се, уместо као до сада за странку, гласа за појединце које странка стави на своју изборну листу. Ко освоји највећи број гласова, аутоматски добија мандат. Систем ће, каже Марковић, у политику на локалном нивоу увести квалитетније људе који ће бити одговорни својим комшијама, а не странкама које су до сада постављале кога су хтеле. Марковић каже да је због садашњег изборног система угрожен квалитет локалне политике. Како ће изгледати нов начин избора? - Избори ће бити као да су већински, по изборним јединицама. Гласаће се за име и презиме сваког кандидата, а странка ће имати интереса да кандидује најбољег могућег. Човек који добије поверење својих комшија аутоматски ће ићи као представник грађана у локални парламент, а неће странка одлучивати ко ће са листе добити мандат одборника. Изборна комисија ће аутоматски додељивати мандате онима који су освојили највећи број гласова. Најквалитетнији по правилу нису најпослушнији, какве странке, иначе, највише воле. Зашто би то мењале? - Странка није сада мотивисана да поставља најквалитетније људе јер гласове не добија на истакнутим појединцима. Реално, само је председник Републике добио директно мандат од грађана и ни један други функционер, па чак ни тај одборник на локалном нивоу. Новим законом о локалним изборима желимо да променимо тај однос јер сматрамо да мора да се успостави директна веза између грађана и одборника који их представља. Ако се овај систем усвоји, политичке странке ће морати да понуде најквалитетније људе. Да ли ће и тада бити бланко оставки и одузимања мандата „непослушнима“? - У радној верзији закона тога нема, али све зависи како ће друге странке реаговати. Ми желимо да за закон обезбедимо најширу могућу подршку, јер изборни систем није питање само владајуће партије. Те оставке ће значајно изгубити на свом значају. Веома је тешко за политичку странку да одузме мандат човеку који је добио четрдесетак одсто гласова својих комшија. У случају да одузме мандат, странка не би њиме располагала слободно већ би он био додељен следећем кандидату који је освојио највећи број гласова. Да ли у самим странкама очекујете отпор промени система? - Могуће је да постоје људи који би желели да задрже стари систем сакривања иза лидера, али он је врло лош за државу, за систем локалне самоуправе, али и за саме странке јер губе елемент унутарстраначког такмичења. Можда неко мисли да је боље постојеће стање, али сигуран сам да ће након иоле озбиљније анализе свако схватити да ће нови изборни систем лековито деловати на нашу политику. Моја је жеља да се такав систем пренесе и на републички ниво. Било би лековито, вратило би поверење грађана у људе који се баве политиком. Дешавања у парламенту и однос грађана према Скупштини показују да нешто треба да се промени. Залажем се да променимо изборни систем који би успоставио ближи однос грађана и њихових представника. РИК - испостава партија - Републичка изборна комисија сада није ништа друго него испостава удела политичких партија у републичком парламенту. То није добро јер су њене одлуке последице политичких ставова тих партија. Не треба заборавити да је РИК одложила инаугурацију председника Републике потпуно незаконито, без правног основа, приликом последњег избора Бориса Тадића. То је била политичка одлука која не служи на част људима који су за њу гласали. Идеја Закона о Државној изборној комисији је да се формира стална, независна изборна комисија од девет чланова. Предвидели смо да у избору чланова ДИК учествују независне институције, факултети, заштитник грађана, повереник за информације од јавног значаја… Тиме би била гарантована независност комисије, али и њен квалитет. Аутор: Тамара Спаић (објављено 09.03.2009.године)