"Плате директора по успеху", рекао Марковић за "Блиц"

Инструкције за израду правилника о јавним предузећима, којим би требало да се одреди висина плата директора, убрзо ће бити прослеђене Министарству за државну и локалну самоуправу. Ресорни министар Милан Марковић у интервјуу за „Блиц“ каже да је дилема да ли би правилник требало да уважи разлику међу предузећима - оних која су на тржишту и имају јаку конкуренцију и оних која су монополисти. Министар поручује да се он залаже за смањење плата директора и укидање ознаке „пословна тајна“ када је реч о јавним предузећима. - Министарство ће урадити правилник без одлагања чим добијемо одговарајуће инструкције. Мислим да ћемо те инпуте добити врло брзо. Такође, не верујем да ико ишта затеже, већ се стално постављају одређене недоумице око висине примања и разликовања предузећа која јесу на тржишту и имају јаку конкуренцију, као што је „Телеком“, и оних која су монополисти. Ствар је комплекснија него што је то био случај са УО када је министарство дало предлог који је одмах прихваћен и урађен је правилник и, као што видимо, то функционише. Мислим да свакако треба смањити плате, наложити да се ураде и доставе Влади правилници о коришћењу корпоративних картица, аутомобила и друго, треба увести јасне критеријуме за евентуалне бонусе и свакако наложити да све то буде доступно јавности. Не разумем одлуке о тзв. пословној тајни. Уколико се донесе одлука о платама директора од 120.000 динара, сматрате ли да ће неки експерт желети за ту плату да преузме одговорност за вођење великог предузећа? - Мислим да ту неће бити проблема јер ће се за изузетне резултате одати признање сваке врсте, укључујући и новац. С друге стране, приватни бизнис је потпуно слободан и свако може да се опроба у приватном бизнису и тада ће моћи да дели себи и сарадницима плату какву жели, а и никоме неће полагати рачуне. Дакле, овде ствари стоје другачије. Прво, свако има право да бира посао. Друго, зашто мислите да су министри или председник Владе или председник државе мање експерти или раде мање важан посао од директора јавних предузећа. Треће, хајде да кренемо од једног износа, а затим да сваких шест месеци Влада усваја извештаје тих предузећа, па ако је неко заслужио, нека му Влада одобри исплату тих бонуса. Тиме ћемо остварити јасан увид у то ко, шта и како ради. Међутим, није сав рад за новац. Када радим неки закон који штеди држави десетине милиона, не очекујем бонусе. Ваљда постоје и други мотиви, жеља да се буде успешан. А ко успех посматра искључиво кроз плату и бонус - слободно у приватан бизнис, па нека се опроба. Ту ће му успех искључиво бити вреднован новцем. То вази за свакога, без обзира на професију. Како је могуће да министарства, односно Влада, нису знала да ЈП додељују тако високе бонусе? - Неко је вероватно знао. Можда министарства која врше надзор над радом ових предузећа. Како ћете решити питање отпремнина, и то у случајевима када су злоупотребљаване приликом преласка из једног у друго предузеће? - Могу да говорим само о ономе што ћемо ми радити. Дакле, када су у питању локалне самоуправе, финансираћемо добровољне одласке, али уз обавезу локалне самоуправе да не запошљава нове људе. Дакле, питање броја запослених ћемо решавати трајно. Штедња, али не и откази у државној управи Државна управа има око 28.000 запослених. Може ли се очекивати реорганизација, то јест смањење броја запослених? - Штедња сигурно, али сам процес реорганизације је веома сложен и условљен бројним чиниоцима. Ми припремамо неке предлоге, радимо на њиховом усаглашавању и анализи ефеката и о томе ће јавност бити благовремено обавештена. Међутим, није број службеника највећи проблем у државној управи (то је око шест одсто од укупног броја запослених који плате примају из буџета), већ неконкурентност државне управе на тржишту рада, што доводи до губитка квалитета и обнове кадрова у државној управи. Аутор:Жељка Јевтић 11.12.2008.године