БОЉИ ПРОПИСИ ЗА ЕКОНОМСКИ И ДРУШТВЕНИ НАПРЕДАК СРБИЈЕ
ДАТУМ: 01.02.2013.
Бољи, ефикасни или "паметни" прописи су један од предуслова економског развоја и друштвеног напретка. Законски систем који потпомаже економски развој мора да буде заснован на доброј регулаторној пракси, тј. да буде транспарентан, гарантује законску сигурност и буде ефикасан, истакао је данас у Берлину министар правде и државне управе Никола Селаковић на Међународној конференцији о регулаторној реформи - "Одговорност, транспарентност и сарадња - кључни елементи добре управе", коју организује Немачки фонд за међународну сарадњу (ГИЗ) од 31. јануара до 1. фебруара 2013. године.
„Ова влада поставља регулаторну реформу као један од приоритета. Наша намера је да наставимо са реформом и да наставимо да је унапређујемо. Наш циљ је да имамо транспарентне и инклузивне законодавне процедуре, да консултујемо све заинтересоване стране и испоштујемо све легитимне интересе“, нагласио је министар правде и државне управе на данашњој конференцији.
Министар Селаковић је рекао да данас, а посебно током економске и друштвене кризе, грађани с правом захтевају од влада да "постигну више са мање." „Ова парадигма важи за све сфере јавног живота, укључујући и регулаторну политику. Да бисмо ово постигли морамо да спроведемо реформу. Свака регулаторна активност мора да пружи друштву нето добит, тј. позитивне ефекте који превазилазе цену по друштво“, истако је министар.
Ове године Србија улази у другу деценију непрекидних напора ка побољшању регулаторне политике у земљи. У 2002. години, формирано је прво привремено владино тело задужено за одређене аспекте регулаторне реформе, радна група која повезује више одсека и бави се смањењем прописа који се односе на оснивање и развој малих и средњих предузећа и предузетништво. Убрзо након тога, заменио га је Савет за регулаторну реформу, а данас постоји Канцеларија за регулаторну реформу и анализу ефеката прописа (АЕП).
„Већ 20 година Србија реформише саме основе свог друштва покушавајући да уведе слободно и конкурентно тржиште и да се демократизује“, рекао је министар Селаковић. Он је истакао да повећана регулаторна активност представља изазов у облику сталног недостатка времена током писања и усвајања прописа. Са овим је повезан и недостатак образованих и обучених јавних службеника који ће да примене савремене регулаторне механизме.
Министар је најавио да ће отпочети припрема новог оквира који се тиче политике у овој области. „Канцеларија за регулаторну реформу и АЕП је већ припремила нацрт нове стратегије регулаторне реформе. Уз то, припрема се нацрт резолуције Народне Скупштине о побољшању законодавног процеса. Ова два документа би требало да поставе циљеве реформе у овој области и мере потребне за њено постизање. Ово не значи да се реформа ближи крају. Управо супротно, свесни смо чињенице да је ово трајан процес и да морамо да наставимо да тежимо све бољим прописима“, оценио је Селаковић и додао да очекује да ова два стратешка документа пруже подстицај побољшању законских одредаба које одређују савремене регулаторне инструменте, консултационе процедуре, методологије писања прописа и касније анализе.
„Изградња капацитета у овој области, људских ресурса на првом месту, је сигурно приоритет који неће избледети током година. Морамо да повећамо број јавних службеника који пролазе ову обуку, морамо да обезбедимо механизам за одабир правих људи који ће проћи ту обуку и омогућимо им да се посвете овом питању. Морамо да пружимо овим људима прилику да заиста примене ово знање у пракси и пренесу га даље“, истакао је министар.
„Желимо да искоренимо корупцију и спречимо да се интереси појединаца представљају као јавни интереси. Да имамо времена да добро анализирамо могући утицај релевантних прописа, али да не успоримо свој процес европске интеграције“, закључио је Селаковић.
