"Странке неће водити РИК"
ДАТУМ: 02.09.2008.Неопходно је извршити корените промене у нашем изборном систему које укључују и потпуно другачији приступ када су у питању органи за спровођење избора. Идеја је да РИК буде заиста независан и високостручан орган. Мандат мора да буде далеко дужи од мандата Скупштине која ће бирати чланове РИК, а сама процедура кандидовања мора да онемогући утицај политичких странака, каже за „Блиц“ Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу. Наш саговорник наводи да би РИК требало да буде орган са сталном службом, а да чланови ове институције имају професионални, стални ангажман. - Можда делује контрадикторно, али ми морамо департизовати оквир у којем делују партије. Онемогућавање утицаја партија на РИК је један од неопходних потеза у том правцу - каже Марковић. Државна администрација је гломазна и непримерена нашој сиромашној земљи. Може ли број од 28.000 људи у управи да се смањи и када? - Тешко је дати процену о оптималном броју државних службеника без одговарајућих анализа. Стога ћемо приступити функционалним анализама које треба да дају одговор на питања који органи државне управе треба да постоје, које послове обављају и колико извршилаца треба на тим пословима. То је веома обиман и сложен посао и не треба очекивати финализацију у року краћем од четири године. Томе треба додати и могуће политичке проблеме када некоме кажете да треба да укине неки орган управе или организациону јединицу у министарству. Али ми ћемо кренути у тај посао јер је то системско решење питања обима и функционалности наше државне управе. У међувремену, министар за државну управу има незахвалан задатак да покуша да ограничи друга министарства у броју запослених. То некад уме да буде врло непријатан посао. Додао бих да у укупној јавној потрошњи државни службеници о којима ми говоримо учествују тек са око један одсто. Кључно је питање да ли ће у будућности државна управа моћи да одговори потребама друштва. Може ли држава да обезбеди да подаци о државној имовини и томе како се функционери понашају према њој постану доступни јавности и независној провери? - Мислим да су подаци доступни већ сада и да је заштита тог права обезбеђена Законом о доступности информацијама од јавног интереса. Међутим, уколико постоји било каква идеја која би то унапредила, увек ћу је подржати. Конкретно, управо радимо на изменама Закона о државним службеницима којима предвиђамо могућност најстроже санкције уколико заштитник грађана изрази незадовољство сарадњом одређеног државног службеника. Сваки министар са собом доводи свиту саветника, партијских људи, увећава број запослених. И поред новог Закона о државној управи, није дошло до професионализације. Зашто? - Не слажем се са вашом оценом. Не ради се ни о каквој свити. Министар по закону и уредби може да доведе у просеку до десет особа чији радни однос траје док траје мандат министру. Друго је питање зашто до сада нису спроведени конкурси за положаје у органима државне управе. Министарство це вршити снажан притисак да се то учини и након тога можемо рећи да је систем деполитизоване управе који је предвиђен законом успостављен. То ће се десити до краја 2009. године, уколико не дође опет до превремених избора јер су они и до сада ометали завршетак тог процеса због немогућности Владе којој је престао мандат да поставља државне службенике на положаје. Закон о локалним изборима показао је све своје лоше стране на примеру Београда, где је једва, после три месеца, формирана власт. Да ли ћете иницирати промену закона и увести неку врсту већинског система? - Закони из области локалне самоуправе од свих досадашњих имају најстрожа правила и најкраће рокове за конституисање органа у нашем правном систему. Дакле, погрешно је говорити о било каквој слабости закона. Што се тиче Београда, увек постоје рокови за конституисање органа јер је циљ изборног процеса да се они формирају, и тако је то и у упоредном праву и код нас. Да ли ће политичким актерима требати максимални рок или ће се договорити у свега петнаестак дана, то зависи од многих околности, пре свега од резултата избора. Што се тиче изборног система, свакако треба приступити изменама. Мој став и у прошлој влади је био да се напусти чист пропорционални систем. Предлог је да се направи комбиновани систем у којем ће грађани тачно знати ко је кандидат. То ће натерати и политичке странке да кандидују најквалитетније људе. Грађани ће након избора знати име и презиме свог представника у локалном парламенту, сви делови општине ће бити заступљени, а најважније је да ће се повећати квалитет локалне политике јер ће од квалитета кандидата зависити успех странке на изборима. Дакле, нема скривања иза имена лидера или странке, нити странка може да кандидује баш свакога. Конкурс за директоре јавних предузећа Више пута је из владајуће коалиције најављивано да ће јавна предузећа бити деполитизована и да ће челни људи бити примани на конкурсима. Да ли ће се то сада остварити или ће опет бити странач