Одржан Округли сто о Нацрту закона о политичким странкама

Једноставан поступак регистрације политичких организација и непостојање механизама којима се може утврдити да ли све регистроване политичке организације заиста делују, имало је за последицу да је за последњих 18 година у регистар уписано 617 политичких организација, од којих се 550 води као још увек активно, док је брисано свега 57. “Нови закон о политичким странкама, који предвиђа знатне новине, уозбиљиће политичку сцену у Србији и омогућити започињање реформе законодавства у области политичког организовања и изборним процесима”, рекао је министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић представљајући Нацрт закона о политичким странкама на скупу у Палати Србија. Као једну од основних новина нацрта закона, министар Марковић истакао је повећан број оснивача политичких организација са досадашњих 100 пунолетних грађана на 5 000 пунолетних и пословно способних држављана наше земље. Изузетак је оснивање странака националних мањина за које је предвиђен знатно мањи број оснивача. Такође, сваке осме године политичке странке мораће да обнове пријаву за упис у регистар који води ресорно министарство. Нови закон предвиђа и рок од шест месеци до годину дана за "пререгистрацију" свих постојећих политичких организација. Осим статута, програма и аката надлежних органа донетих у поступку усклађивања, оне ће бити у обавези да поднесу и изјаве чланова странке о чланству, најмање у броју потребном за оснивање политичке странке. “Овим новинама решићемо питање оних странака које практично више не постоје, већ су биле активне само у периоду једне изборне кампање. Према мојој процени, после извесног рока, број странака ће са садашњих 550 активних странака, бити сведен на двадесетак, док ће после два изборна циклуса, преостати свега пет до шест активних странака на политичкој сцени”, сматра министар. Нагласивши да грађани морају бити у центру политичког процеса, специјални представник Генералног секретара Савета Европе у Србији Константин Јерокостопулос рекао је да је зато неопходно створити оквир за слободно развијање партија, који неће ограничити њихово функционисање. Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Ханс Ола Урстад навео је да све политичке партије треба да буду одговорније према својим бирачима и јавности. Председник Транспарентност Србија Владимир Гоати, који је био у Радној групи за израду текста нацрта, оценио је да ће уз извесна прецизирања закон допринети да се значајно уозбиљи политичка сцена у Србији. Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић оценио је да ће одредба о повећаном броју оснивача политичких партија уозбиљити партијско политичку сцену у Србији. "Подсетићу вас да је и 5.000 чланова испод 0,1 одсто бирачког тела. Ко не може да анимира сваког хиљадитог грађанина и грађанку тешко је очекивати да ће бити релевантан политички субјекат", навео је Стојиљковић. Програмски директор ЦЕСИД-а Ђорђе Вуковић закључио је да је неопходно израдити и закон о финансирању странака, којим би уређење ове области било комплетирано. На крају радног дела састанка, помоћник министра Јасмина Бенмансур представила је детаљно нацрт закона у облику видео презентације. Поред представника министарства и чланова радне групе за израду нацрта закона, представника ОЕБС-а и Савета Европе, на скупу у Палати Србија учествовали су и представници парламентарних странака, невладиних организација и еминентни стручњаци. Министар Марковић затворио је округли сто речима да очекује да предлог закона уђе у скупштинску процедуру на јесен без обзира на исход предстојећих избора.