Вести

"Похвала из Европе"

ДАТУМ: 03.02.2008.

ПОЛИТИКА Иза кулиса Похвала из Европе Србија има најбољу државну управу на Западном Балкану, тврде стручњаци из Брисела „Грозно стање у јавној управи редовна је примедба коју добијају све земље на Западном Балкану, осим Србије.” Да сте прочитали ову реченицу чекајући пред шалтером извод из катастра или пред канцеларијом службеника који треба да вам објасни шта све треба да урадите да бисте започели посао, горко бисте се насмејали и рекли да лажу или поткупљени новинар или ресорни министар. И не бисте били у праву јер је цитирану реченицу написала хрватска новинарка Инес Сабалић у тексту за интернет сајт biznis.hr. Доказе за своју тврдњу она је нашла у извештају Брисела о напретку у придруживању Европској унији. У извештају пише да само Србија и Хрватска имају довољно развијену управу да би могле спровести и примењивати обавезе из Споразума о стабилизацији и придруживању. Тако су, пише Сабалићева, једна земља која у том тренутку још није ни потписала ССП, Србија, и земља која је већ две године у преговорима, стављене у исту раван, што није похвално за Хрватску. У бриселским кулоарима се висока оцена Београда повезују с чињеницом да Србија има двестагодишњу државну традицију и да постоји извесно памћење институција, каже ауторка текста. Њој је једна српска дипломаткиња казала: „Самом чињеницом да су све државне институције биле у Београду, а да републички центри нису имали много моћи, знање државне управе било је концентрисано у Београду. Оно што су морали стварати Словаци или Балти ми смо имали”. Ипак, проф. др Драгољуб Кавран, председник Удружења за јавну управу Србије, који 28 година ради у УН у области јавне управе и које је после 2000. године био родоначелник промене у овој области у Србији, каже: „Наследили смо гломазну управу, а сада се морамо ускладити са системом ЕУ, где смо већ направили помаке и пре него што је дошло до придруживања”. Да је то тачно знају пре свега они који су проглашавани вишком у јавној управи од 2000. године. С друге стране, носиоци и извршиоци тих промена у државној управи су и људи који изводе приближавање Србије Европи а сада су у четрдесетим и раним педесетим, што ће рећи да су у последњој години постојања оне велике Југославије имали између 22 и 32 године. Сасвим довољно да се не заразе лошим манирима ондашње бирократије и да се брзо прилагођавају новим захтевима. Реформа управе почела је одмах по оснивању владе др Зорана Ђинђића, а заснивала се на два кључна принципа: деполитизацији и професионализацији. У првој влади Војислава Коштунице, због поштовања струке, био је нарочито хваљен министар Александар Поповић који је на високим функцијама задржао стручњаке који су припадали Демократској странци, која у тој влади није учествовала. Ипак, и у другој влади Војислава Коштунице више је министара који уз себе воде и своје кадрове. Млађан Динкић је са неким сарадницима радио и у Народној банци Југославије и у министарству финансија и сада у Министарству за економију и регионални развој јер, како је рекао за НИН, не може да ради с људима које не зна. Садашњи министар за државну управу Милан Марковић зна да њена реформа није завршена. „Сматрам да имамо превише посебних организација и органа управе у саставу министарстава и да би све то могло бити много мањег обима”. За осам месеци свог министровања Марковић се нарочито трудио да успостави блиску сарадњу са Саветом Европе и другим европским институцијама. Успостављени су контакти с колегама из Хрватске и Словеније, људи из Министарства су учествовали на скуповима СЕ, што на министарском, што на експертском нивоу. „Министарство је покренуло низ значајних пројеката на којима претходних година није рађено. Најзначајнија активност је наставак реализације ревидираног пројекта ’Подршка Стратегији реформе државне управе у Србији – друга фаза’ у сарадњи са са УНДП који активно подржавају Агенција за међународну развојну сарадњу Краљевине Шведске и Одељење за међународни развој Владе Велике Британије”, каже Марковић. Можда је највеће признање које је добила државна управа чињеница да је Србија ушла у други круг избора за седиште Регионалне школе за државну управу (РЕСПА). Професор Драгољуб Кавран каже да и поред похвала још треба да се ради. „Потребно је да се уклоне сувишни закони који сапињу бизнис. Хрватска је за 40 одсто смањила прописе у области економских односа, што је и код нас сада у припреми. То је такозвано гиљотинирање прописа које тражи време.” Кавран подсећа да је све почело од оснивања Савета за државну управу за време Ђинђићеве владе а да сада Србија са Словенијом ради на мастер програму за јавну управу, што је доказ нашег квалитета и пример добре сарадње. Ивана Анојчић [објављено: 03/02/2008]