Расписани избори после усвајања закона о локалној самоуправи

Председник Скупштине Србије Оливер Дулић расписао је покрајинске и локалне изборе изборе за 11.мај 2008.године. Народна скупштина претходно је усвојила Закон о територијалној организацији, Закон о локалној самоуправи, Закон о локалним изборима и Закон о главном граду чиме су испуњени услови за расписивање избора. За Закон о територијалној организацији гласала су 134 посланика, за Закон о локалној самоуправи 131 посланик, а за Закон о локалним изборима и Закон о главном граду 133 посланика. Гласању нису присустововали посланици Српске радикалне странке. Председник Народне скупштине Оливер Дулић рекао је након усвајања закона да ће се спровођењем избора за посланике територијалне аутономије и одборнике у скупштинама градова и општина завршити процес конституисања државних органа у складу са новим Уставом Србије. Закон о локалним изборима у завршним и прелазним одредбама прописује се први локални избори после усвајања закона одрже у року који не може бити краћи од 120 ни дужи од 180 дана од дана расписивања избора. За сваке наредне локалне изборе примењиваће се одредба да од дана њиховог расписивања до дана одржавања не може протећи мање од 45 ни више од 90 дана. Одлуком о расписивању локалних избора одређује се дан њиховог одржавања, као и дан од када почињу да теку рокови за изборне радње. Избори ће бити одржани по пропорционалналном изборном систему са цензусом од пет одсто. Такав цензус, односно изборни праг не важи за странке и коалиције националних мањина чиме ће се омогућити њихова сразмерна заступљеност у општинама са мешовитим националним саставом. Уређено је питање мандата одборника. Одборник располаже својим мандатом, а може га ставити на располагање политичкој странци тако што предаје подносиоцу изборне листе своју бланко оставку што се констатује у уговору којим ће регулисати међусобне односе. Новим решењима утврђено је да је окружни суд надлежан за све постизборне спорове у вези са мандатима одборника. Пооштрени су услови кандидатуре тако да сваког кандидата на листи политичке странке или групе грађана мора судски овереним потписима подржати најмање 30 бирача, а предлагач мора на изборној листи имати трећину кандидата од укупног броја одборника који се бирају. Према Закону о локалној самоуправи, председници општина и градоначелници бирају се из реда одборника на четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника скупштине општине. Утврђено је да локалне самоуправе имају своју имовину којом ће управљати самостално. Органи локалне самоуправе су општинско веће и председник које бира скупштина општине из редова одборника, а за законитост одлука општинског већа искључиво одговара председник општине који има право да суспендује одлуке општинског већа. Начелник општинске управе бираће се на конкурсу. Законом о територијалној организацији утврђено је да Србија има 24 града укључујући и Београд, две аутономне покрајине и 150 општина. Поред постојећих градова Београда, Новог Сада, Приштине, Крагујевца и Ниша, статус града добиће и Зрењанин, Краљево, Крушевац, Лесковац, Панчево, Смедерево, Суботица, Чачак, Шабац, Ваљево, Врање, Зајечар, Јагодина, Лозница, Нови Пазар, Пожаревац, Сомбор, Сремска Митровица и Ужице. Новина је и утврђивање поступка промене граница јединица локалне самоуправе на иницијативу скупштина општина или 10 одсто становништва у њима кроз референдум који ће имати саветодавни карактер, а о промени граница јединица локалне самоуправе одлучиваће Скупштина Србије. Законом о главном граду утврђено је да Београд има своје симболе и свој празник, као и имовину којом самостално располаже. Утврђено је и увођење комуналне полиције за градове и за Београд. Образлажући предлоге закона на седници Скупштине 27. децембра, министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић рекао је да је циљ ових прописа стабилност у јединицама локалне самоуправе, постављање основа за даљу децентрализацију, као и професионализација и деполитизација органа управе.