"Европска правила и за цивилни сектор"

Закон о удружењима олакшаће регистрацију НВО и увести ред у њихово деловање ЕВРОПСКА ПРАВИЛА И ЗА ЦИВИЛНИ СЕКТОР Уставни суд ће моћи да забрани рад удружења која крше људска или мањинска права, изазивају мржњу и нетрпељивост засноване на расној, националној,верској или другој припадности. НВО у Србији данас раде по законима из осамдесетих година прошлог века БЕОГРАД - Док не буде усвојен нови закон о удружењима, сви они који желе да региструју невладину организацију, могу то учинити по прописима из осамдесетих година прошлог века, али тек након мишљења Министарства унутрашњих послова које процењује „да ли постоји потреба за НВО или не“. Према речима Миљенка Дерете, директора Грађанских иницијатива, још је актуелан и некадашњи савезни закон према коме се НВО уписују у регистар у Министарству за државну управу и локалну самоуправу. - Ниједан од ових закона није добар, време их је прегазило и после доношења новог закона имаћемо модерне прописе који у први план стављају право грађана на слободу удруживања, чиме се потпуности поштује Конвенција Савета Европе о људским правима и слободама - објаснио је Дерета за Глас. Љерка Ећимовић, саветник у Министарству за државну управу и локалну самоуправу, за Глас јавности каже да је управо због застарелости закона који регулишу област удружења ресорно министарство одлучило да сачини нови и подробно уреди ту сферу. КОНТРОЛА ПРЕКО ИЗВЕШТАЈА Већ сада НВО као правна лица имају обавезу да држави поднесу редовне годишње извештаје о финансијском пословању. Осим тога НВО подносе финансијски извештај својим донаторима о потрошеним средствима. Већина удружења данас пролази и независну финансијску ревизију, јер је то предуслов за конкурисање за средства из ЕУ фондова. - Дакле, контрола је редовна и транспарентност апсолутна. Волео бих да и државне институције на тај начин подносе своје извештаје - истакао је Дерета. ФИНАНСИРАЊЕ НВО Према речима Миљенка Дерете закон дозвољава различите изворе финансирања од чланарина, преко страних и домаћих донација, локалних и националног буџета до профитабилних делатности. - За све нас било би идеално да финансирање у што већој мери буде из домаћих извора и то пре свега из разних буџетских линија. Тако је у већини земаља у Европи. Нама предстоје дуги преговори са владом и пре свега Министарством финансија о регулисању ове области, с циљем стварања позитивног окружења за развој цивилног друштва - рекао је Дерета. Према статистичким подацима тај просек плата у НВО је око 32.000 динара. Нажалост, код нас се још увек не схвата колики потенцијал за запошљавање постоји у НВО. У великом броју земаља од три до осам одсто запослених је у непрофитном сектору. РАСТУ ДОТАЦИЈЕ ЗА НВО Директорка Центра за развој непрофитног сектора Јасна Филиповић каже да није потпуно јасан начин на који се средства из буџета издвајају за „буџетску линију 481“ из које се дотирају невладине организације, политичке странке, верске заједнице и спортски савези, преноси Тањуг. Она је додала да су у 2007. години дотације за тај део износиле 42 милиона евра и уколико се од тога одузму средства намењена верским заједницама и спортским савезима остаје 38 милиона за НВО. Филиповићева је објаснила да „линија 481“ представља економску класификацију у буџету, да се другачије зове „дотације НВО“, а да су сваке године средства која се издвајају у ту линију у порасту. - Стари прописи не садрже одредбе о деловању страних удружења у Србији, тако да више од 200 тих организација данас ради на основу потврде Министарства спољних послова, готово без правног основа, те су њихово финансирање и рад правно неуређени. Тако застарели прописи с једне стране и поменута правна празнина са друге, праве озбиљне проблеме у деловању цивилног сектора у Србији - истиче Ећимовићева. Нови закон о удружењима, који је Влада Србије утврдила протеклог месеца, у ту област уводи низ новина које би требало да олакшају рад НВО. Идеја законодавца је, између осталог, била да обезбеди пуну слободу удруживања. - То подразумева да се изоставе решења као што је, рецимо, овлашћење органа управе да издаје одобрење за рад. Потребно је успоставити систем у којем ће удружења бити одговорни чланови друштва, а затим и да се створе претпоставке како би држава имала увид у њихове активности - каже саветница у ресорном Министарству. Предлагач закона је утврдио и механизме контроле, с обзиром на појаву све већег броја организација, чији су циљеви усмерени на кршење људских или мањинских права, као и изазивање неравноправности, мржње и нетрпељивости засноване на расној, националној, верској или другој припадности. - У складу са Уставом предвиђено је да једино Уставни суд може да забрани рад удружења. Ресорно Министарство ће преко управне инспекције пратити спровођење закона. Такође, домаћа и страна удружења, кад делују, подлежу контроли свих надлежних инспекција и других државних органа. Рецимо, неко удружење финансира изградњу школе, оно подлеже надзору и надлежне грађевинске инспекције - каже Ећимовићева