Министар Марковић: "Ускоро нови закон о територијалној организацији Србије"

Нови закон о територијалној организацији Србије је завршен и он би убрзо могао да се нађе у скупштинској процедури, потврдио је за „Дневник” министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић. – Нови закон предвиђа да један број општина добије статус града, а самим тим и да добије веће ингеренције. Иначе, све је у потпуности усклађено са новим Уставом Србије, што се не може рећи за поједине предлоге који су се у последње време појавили у јавности – рекао је Марковић. Европска агенција за реконструкцију наводно је предвидела поделу Србије на 15-так региона, од чега би их само у Војводини било пет. – То није ни правно ни политички реално. Уосталом, и неодрживо је, јер се у том предлогу уопште не помиње АП Војводина као територијална аутономија. Питање регионализације Србије ће свакако у будућности доћи на ред, али је у овом моменту заиста тешко процењивати како ће тај процес изгледати. У важећем Закону о територијалној организацији предвиђене су две аутономне покрајине – Косово и Војводина. Да ли ће у новом закону бити прецизиране одредба предвиђене новим Уставом које се односе на формирање и али и укидање покрајина? – Не. Устав је ту веома јасан, односно прецизно је дефинисао како се аутономне покрајине могу оснивати, а већ основане укидати, спајати или како се могу мењати њихове границе. Стога нема потребе те норме даље разрађивати. Колико ће убудуће Србија имати градова? – Наш је предлог да у Србији у будућности буде 21 град. Дакле, поред постојећих пет – Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца и Приштине – још 15 општина ће добити тај статус. Реч је о општинама које углавном имају 100.000 и више становника, с тим да је нашим предлогом обухваћено и неколико општина које имају између 80 и 100 хиљада становника, али које својим потенцијалима могу да одговоре обавезама које предвиђа шири круг надлежности. Суштина је, иначе, у томе да велике општине не буду талац малих, односно да општине које су способне да преузму већи обим надлежности понесу и већи степен одговорности за властити развој. Ипак, о томе које ће конкретне општине имати статус града не бих говорио док наш предлог не добије сагласност Владе Србије. лШта ће бити с окрузима? – Окрузи нису законска материја већ су оне административне области уређене Уредбом Владе Србије. У сваком случају, циљ нам је да прво завршимо овај део посла који се односи на општине и градове, па ћемо онда да видимо шта ћемо с окрузима. Предложили сте да на предстојећим локланим изборима буде примењен модификова пропорционални изборни систем, који би ипак омогућио грађанима да гласају и за кандидате а не само за странке. Да ли има довољно времена за обуку и политичких партија, али и јавности за примену тог изборног модела? – Предложени систем је заправо једноставан и представља комбинацију већинског и пропорционалног, тако да мислим да нема потребе за било каквом дообуком. Кључ је у томе да грађанима дамо шансу да ипак тачно знају ко су њихови представници у локалним парламентима. И очекујем да ће политичке партије бити довољно свесне и прихватити став да грађани морају добити то право, тим пре што странкама нико неће одузети њихове гласове. По том моделу, странке неће моћи да бирају било кога с листе, него оне кандидате који су освојили највећи број гласова. Како ће се избећи да партије посредством бланко-оставки касније не искроје одборнички клуб по сопственој мери? – Мандат, по ставу Министарства за државну управу и локалну самоуправу, недвосмислено припада одборнику и он не може да буде разрешен мимо његове воље. Дакле, бланко-оставка не производи дејство уколико пре него што је она констатована у локалном парламенту одборник једноставно саопшти да тај папир није важећи. Да ли је дефинитивно преломљено како ће се бирати градоначелници: на директним изборима, као до сад, или ће о томе одлучивати одборници у градским скупштинама? – Нема много логике да изборни систем не буде конзистентан. Дакле, ако ће председнике општина бирати одборници, нема разлога да у случају градоначелника буде другачије. Тим пре што се показало да је постојећи систем са директним избором председника општине доказано неуспешан. Суочени смо са нестабилним локалним самоуправама, честим блокадама рада, учесталим сукобима између председника општине и парламента... и зато не видим разлог да се и поред тога упорно инсистира на нечему што није дало резултат. По нама, извршни органи власти треба да проистичу из представничког тела. Уосталом, то је систем којег се придржава више од половине чланица Савета Европе. М. Стајић