Округли сто о Нацрту закона о удружењима

Србија би до краја године требало да добије закон о удружењима којим ће се, између осталог регулисати и рад невладиног сектора. Овај пропис замениће превазиђене законе из 1982. и 1990. и на модеран начин уредиће деловање цивилног сектора у Србији, поручили су учесници Округлог стола у Сава центру на којем је разматран Нацрт закона о удружењима. У поздравној речи на Округлом столу, председник Србије Борис Тадић рекао је да се на законско регулисање цивилног сектора чекало седам година. "Израдом Нацрта закона држава је показала да је свесна значаја деловања цивилног сектора и то не само оних невладиних организација које се баве људским правима, већ и оних које се баве социјалном заштитом и промоцијом квалитета цивилног друштва, што Србију води ка Европској Унији", навео је Тадић. Председник Србије сматра да су таква решења важан искорак у српском друштву. "Држава је обавезна само да обезбеди стандарде и постави најшири оквир за слободу удруживања ", поручио је Тадић. Имајући у виду да ће усвајањем овог закона Србија бити још један корак на путу Србије ка Европској Унији, председник Скупштине Србије Оливер Дулић најавио да ће, када Предлог закона стигне у скупштинску процедуру, бити третиран као приоритет. Он сматра да невладин сектор има пуно изазова пред собом. "И око овог закона имаћемо судар две супростављене политичке опције, јер и даље постоје они који се залажу за гашење невладиног сектора", истакао је Дулић. Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Maрковић истакао је да је при изради тог закона, министарство имало у виду нацрте који су били урађени у протеклих седам година, да су уважене примедбе невладиног сектора и да се водило рачуна о искуствима земаља у региону. “Овај закон требало би да на свеобухватан начин реши положај невладиног сектора у нашој држави. То је значајно за невладин сектор, али и за државу и наше друштво, чији се развој тешко може замислити без тог сектора", додао је он. Иако признаје да у односу на земље у окружењу, Србија касни са доношењем овог закона, Марковић сматра да је Србија у предности, јер је учила на искуствима израде закона у суседним земљама. Своје мишљење о Нацрту закона дали су и представници ОЕБС-а и Савета Европе у Србији. Вршилац дужности шефа мисије ОЕБС у Србији Антони Пахигијан сматра да овај Нацрт закона побољшава права невладиних организација, што како је рекао, шаље позитиван сигнал о новој Влади Србије. Указавши да је суштина демократије да грађани износе своје мишљење, представник ОЕБС-а у Србији навео је да однос између невладиног сектора и владе представља прави барометар демократије тог друштва. “У овај Нацрт закона имплементирани су европски стандарди”, истакао је и шеф мисије Савета Европе у Србији Дени Ибер и напоменуо да је Савет Европе од почетка био укључен у процес израде закона. Према његовим речима, Србија је једина у историји ове институције која је свој цивилни сектор укључила у председавање њоме. Нацртом, који су сачинили Министарство за државну управу и локалну самоуправу и радна група невладиног сектора, предвиђене су одређене мере којих није било у досадашњим нацртима и предлозима закона који су регулисали ту област. Помоћниk министра за државну управу и локалну самоуправу Јасмина Бенмансур објаснила је да Нацрт закона задржава једно од опште прихваћених начела слободе удруживања, али да остварење те слободе не може бити на штету других због чега су неопходна ограничења. "Она се односе на насилно рушење уставног поретка, нарушавање територијалне целовитости, кршење људских и мањинских права или изазивање и подстицање расне, верске и националне мржње”, нагласила је помоћница министра Марковића. Према њеним речима, неке од новина у том Нацрту закона јесу и то што о забрани рада удружења одлучује Уставни суд, а што ће надзор над применом имати и покрајински органи. Члан Радне групе невладиних организација Миљенко Дерета (Грађанске иницијативе) позитивно оцењује то што се сада први пут регулише поступак оснивања и рада страних удружења, што је олакшан поступак регистрације удружења, као и то што је поред издвајања средстава за удружења, новим законом предвиђено да се она издвајају и за програме од јавног интереса(здравствена заштита, образовање итд). Учесници јавне расправе о Нацрту закона о удружењима оценили су да је тај Нацрт бољи од претходних, али су имали и низ мањих примедби на нека предложена решења. Председница YУКОМ-а Биљана Ковачевић Вучо рекла је да то удружење има доста примедби на текст, али да је општа примедба да је он пренормиран и да иде у детаље, те да га је неопходно терминолошки усагласити. Представници удружења слепих, слабовидих, глувих, особа оболелих од дечје и церебралне парализе затражили су промену дефиниције "особа са посебним потребама" у "особе са инвалидитетом". Објаснивши да њихова удружења не могу спроводити програме од јавног интереса и конкурисати за средстава из буџета, затражили су да њихов ст