Србија добила првог заштитника грађана у историји институција

Досадашњи национални правни саветник у Одељењу за демократизацију Мисије ОЕБС, Саша Јанковић изабран је за омбудсмана за људска права на седници Скупштине Србије одржаној 29. јуна 2007. Јанковића је кандидовао Одбор за уставна питања на предлог Демократске странке Србије. За његов избор гласала су 143 посланика владајуће коалиције и ЛДП-а, док нико није гласао против. Овим је Србија коначно, после годину дана закашњења добила заштитника грађана. "Институција заштитника грађана требало би да постане потпуно оперативна за три до пет месеци”, најавио је после избора први заштитник грађана у историји српских институција. Грађани ће се омбудсману моћи обраћати бесплатно, а благовремено ће бити обавештени о улози те институције и начину на који ће са њом моћи да ступе у контакт. Закон о заштитнику грађана усвојио је прошли сазив Скупштине Србије још 2005. године. Заштитник грађана функционисаће као независна институција, одговорна Скупштини Србије, а омбудсман ће имати четири заменика, генералног секретара и стручну службу. Заменици ће покривати области заштите права особа лишених слободе, заштите права деце, родне равноправности и заштите хендикепираних, а посебна пажња биће посвећена областима социјалне и здравствене заштите и борби против дискриминације. Заштитник није овлашћен да контролише рад Скупштине, председника, Владе, Уставног суда, судова и јавног тужилаштва, већ само органа државне управе, јавних служби и органа локалне самоуправе. У случају да су права грађана повређена, заштитник грађана може да изрекне мере упозорења, предлога и иницијатива, али без обавезности примене његових закључака. Омбудсман је овлашћен да подноси иницијативе за измену закона и других прописа, да покреће поступак за оцену уставности, као и да јавно препоручи разрешење функционера који је одговоран за повреду права грађана, односно покретање дисциплинског поступка против запосленог у државној управи. “Ова институција нема извршна овлашћења. Дакле, заштитник грађана не може државном органу да нареди поступање, али може прибавити сва потребна документа и податке, може констатовати да је неправилно примењен закон, може предложити исправљање неправилности, али ако орган државне управе не поступи по мишљењу или предлогу омбудсмана, он ће моћи да изађе у јавност и затражи санкције”, објашњава Јанковић. Према његовим речима, седиште ове институције биће у Београду, али закон оставља могућност да се отворе регионалне канцеларије. ”Сигурно ћу се позабавити овом могућношћу, јер не сме се дозволити да грађани у једном делу земље лакше дођу до заштитника, од грађана који су удаљени од Београда”, сматра Јанковић. Избором омбудсмана, Србија је испунила један услов за приближавање европским интеграцијима. Закон о заштитнику грађана